Papagaji kao kućni ljubimci - kompletan vodič za ishranu, negu, pripitomljavanje i mitarenje

Kada je reč o papagajima kao kućnim ljubimcima, iskustva vlasnika su puna ushićenja, ali i realnih izazova. Mnogi od onih koji su se odlučili za pernatog prijatelja pričaju o tome kako im se papagaj mazio na ramenu ili glavi, bio živahan i pričao - ma, divota jedna. Naučili su ga da kaže „mico, mico“, probali su i sa muzikom, ali samo ponekad cvrkne, iako su promenili sve moguće žanrove. Upravo taj spoj oduševljenja i svakodnevne brige čini suštinu života sa papagajem. U nastavku donosimo detaljan pregled svega što treba da znate pre nego što nabavite pticu, kao i savete za one koji već dele dom sa ovim inteligentnim stvorenjima.

Izbor vrste - od tigrica do aleksandra

Na tržištu i u odgajivačnicama postoji mnogo vrsta, ali se početnicima često preporučuju tigrice, nimfe, aleksandri ili rozele. Svaka od njih ima specifične potrebe i karakter. Aleksandri važe za male pričalice koje se lako pripitomljavaju dok su mladi - nisu previše veliki, a ni previše mali. Međutim, jedan od najčešćih prigovora je taj što stvaraju dosta prašine mašući krilima. Ova fina bela prašina, koja se oslobađa iz perja, može se taložiti po nameštaju i podu, pa nije retkost da vlasnici provode dane sa ručnim usisivačem u ruci. Ukoliko u kući ima male dece, dodatni oprez je neophodan upravo zbog te prašine i čestica koje lete na sve strane.

Mnogi zato savetuju da se pre nabavke dobro informišete. Čak i manji papagaji, poput nimfe, razbacuju semenke na sve strane, a kada dođe period mitarenja, perje leti svuda. To nije zanemarljivo - ne postoji ptica koja će biti samo ukras. Ako niste spremni na svakodnevno usisavanje i brisanje, možda papagaj nije pravi izbor za vas.

Prašina, perje i rešenja za čišćenje

Komentari vlasnika govore sami za sebe: kad tigrica menja perje, kažu da bi od toga mogao da se napravi jastuk. O razbacivanju hrane da i ne pričamo - neki idu sa ručnim usisivačem po ceo dan. Jedno od kreativnih rešenja je korišćenje specijalnog peska ili podloge na dnu kaveza koja propušta izmet i ostatke hrane, pa se time smanjuje nered. Ova vrsta podloge se sipa na dno kaveza, a sav otpad propada kroz nju, što olakšava održavanje.

Ipak, bitno je biti realan: što je veća ptica, to je veći lom. Ako već imate kućnog ljubimca koji linja, na primer psa sa dugom dlakom od koga ste se nakupili čičkova i granja za deset meseci, jasno vam je da je čistoća stalan zadatak. Ručni usisivač koji ste prvobitno kupili možda će napokon dobiti svoju svrhu.

Dresura i navikavanje - kako da papagaj ne obavlja nuždu svuda

Jedno od najčešćih pitanja jeste da li je moguće naučiti papagaja da obavlja nuždu samo u kavezu. Iskusni vlasnici tvrde da može - princip je sličan kao kod pasa. Kada je ptica puštena, čim primetite da će da kaki, vratite je u kavez, sačekajte da obavi poslić i odmah je nagradite omiljenom poslasticom i pohvalom. Ako obavi nuždu van kaveza, blago je izgrdite, recite “ne” i vratite je na kratko u kavez. Nakon nekog vremena, ptica shvata da treba da se vrati u kavez kada oseti potrebu.

Pojedini vlasnici primećuju da nimfe kake otprilike na svakih petnaest minuta, pa kada uhvatite ritam, možete planirati aktivnosti u tim intervalima. Naravno, svaka vrsta je drugačija, a neki papagaji su jednostavno skloniji tome da budu lenji - sede na jednom mestu i ispod njih se stvara gomilica, dok je ostatak prostora čist. Dovoljno je da stavite salvetu na pod ispod njega i sve bude uredno.

S druge strane, postoje i takozvane pelene za ptice, mada većina vlasnika smatra da su nepotrebne kod malih vrsta jer su njihove kake zanemarljive. Ipak, u Americi su neki vlasnici osmislili pelene raznih dezena kako bi im papagaji bili stalno pušteni bez nereda - deluje simpatično, ali zahteva da je ptica veoma pitoma, jer joj treba navući ovakvu spravu bez stresa.

Pripitomljavanje i zbližavanje

Pripitomljavanje papagaja je proces koji zahteva strpljenje i upornost. Neki vlasnici su podelili iskustva o tome kako su njihove tigrice nakon pada postale izuzetno plašljive, pa su smislili zanimljiv trik. Uzeli su hranilicu u određenom vremenskom periodu, na primer u pet popodne, a zatim je ponovo postavili u devet uveče, s tim što su svoj prst umočili u seme i papagaji su mislili da je to hranilica i počeli da jedu sa ruke. Ovo je pomoglo da se prevaziđe strah i izgradi poverenje.

Kod ptica koje su duže u kući, bitno je stvoriti rutinu. Neki papagaji su toliko vezani za vlasnike da uveče sami izađu iz kaveza, stanu na ivicu saksije sa cvećem i tu provevaju celu noć, a ujutru se sami vrate u kavez kada se menja hrana. U početku je uvek bilo problema sa izlaskom i ulaskom, ali ključ je u istrajnosti - i nikako se ne ponašati kao da ih se plašite.

Vrste poput braonuhe konure često se opisuju kao ptice koje se igraju, prevrću se kao kuče i mazne su. Rucno hranjene jedinke su znatno pitomije - cena im se kreće od šezdeset do osamdeset evra, ali su spremne da nauče da pričaju, da spavaju sa vlasnikom i da ga bukvalno prate u stopu. Takve ptice su često toliko privržene da postanu teritorijalne i naljute se kad neko drugi uđe u prostoriju.

Ishrana - šta smeju, a šta ne smeju da jedu

Osnova ishrane papagaja su kvalitetne semenke, ali je važno da ishrana bude raznovrsna. Mnogi vlasnici se žale da njihova ptica jede samo semenke suncokreta, a proso ni da pogleda. To nije dobro - suncokret je previše mastan i može izazvati zdravstvene probleme. Potrebno je postepeno uvoditi voće i povrće: jabuku, šargarepu, zelenu salatu, ponekad i tvrdo kuvano jaje. Međutim, treba izbegavati hleb (naročito svež), mlečne proizvode, čokoladu, so, kupus i ljute začine - iako postoje izuzeci. Poneki papagaj voli čak i beli luk, a neki su toliko radoznali da će ukrasti iseckani beli luk iz činije i jesti ga sa sirom i alevom paprikom. Ipak, to ne znači da im takva hrana prija.

Dodatak ishrani čine i sipine kosti koje obezbeđuju kalcijum i pomažu u održavanju kljuna, kao i mineralni blokovi. Ukoliko papagaj odbija sipinu kost, potrebno je redovno potkresivati kljun, jer u suprotnom gornji deo kljuna može prerasli donji i otežati hranjenje. Kod starijih ptica ovo je češća pojava - kljun može da raste toliko da se zabija u vrat, pa je potrebno odlaziti kod veterinara na skraćivanje svakih desetak dana. S vremenom, neki vlasnici nauče da to obave sami, uz pomoć obične grickalice, ali uz veliku pažnju da se ne povredi nerv u kljunu jer ptice lako krvare.

Zdravlje i najčešći problemi

Mitarenje je prirodan proces koji se dešava jednom ili dva puta godišnje i tada ptica može biti neraspoložena, svrbljiva i manje aktivna. U tom periodu perje leti na sve strane, pa je čišćenje intenzivnije. Važno je pojačati ishranu vitaminima i mineralima, a ptici možete pomoći i blagim prskanjem vodom kako bi se smanjio svrab.

Vlasnici često primećuju da im papagaj drhti, krilca mu se tresu i ne može da leti. Uzroci mogu biti različiti - od nedostatka vitamina do virusnih infekcija. Ukoliko primetite da ptica odjednom prestane da peva, da je promukla, da kasljuca ili se dugo zadržava na dnu kaveza, potrebno je obratiti se veterinaru. Na žalost, mnogi veterinari nemaju dovoljno iskustva sa sitnim životinjama, pa je važno pronaći stručnjaka koji se bavi pticama.

Jedan od ozbiljnijih simptoma je kada ptica sama sebi čupa perje. To može biti posledica stresa, nedostatka pažnje, dosade, ali i nekih bolesti. Ako primetite ovakvo ponašanje, prvo se posavetujte sa veterinarom, a zatim obogatite okruženje novim igračkama, granama i provodite više vremena sa pticom.

Takođe, povrede poput udarca kljunom o nameštaj nisu retke. Ako ptica poleti i udari u nešto, može doći do krvarenja iz nozdrva. Tada je potrebno smireno reagovati, zaustaviti krvarenje (gustin može pomoći) i pratiti ponašanje. Ukoliko se stanje pogorša, veterinar je obavezan.

Govor i pevanje

Sposobnost govora varira od vrste do vrste, ali i od jedinke do jedinke. Dok neke tigrice nauče nekoliko reči, nimfe najčešće imitiraju zvuke - zvuk poljupca, sipanje soka u čašu, čak i melodije mobilnog telefona. Postoje i mužjaci koji nauče da kažu „ptičice“ iako su prethodnih deset godina samo cvrkutali. Sve zavisi od upornosti, ali i od sklonosti ptice. Neki papagaji su tvrdoglavi i neće izgovoriti ono što ih uporno učite, već će pokupiti ono što im se svidi - na primer, pesmu iz omiljene serije ili zvuk alarma.

Probala sam i sa muzikom, samo ponekad cvrkne i to je sve, a sve moguće žanrove sam izmenjala - ovo je čest komentar. Papagaji su individualci, pa dok jedan obožava da sluša sirtaki i uspavljuje se uz tiho pevanje, drugi će se oglušiti na sve osim na sopstveni glas. Bitno je ne odustajati i prihvatiti pticu onakvu kakva jeste.

Kavez, igračke i slobodno vreme

Papagaji su radoznale i aktivne ptice i zato im je potreban prostran kavez sa dovoljno igračaka. Neke ptice su toliko destruktivne da će uništiti ogledalce, izgrickati hranilicu, oguliti boju sa rešetki kaveza i pokidati merdevine. Zato je preporuka da kavez bude opremljen prirodnim granama (najbolje vrbe) i raznim drvenim zvečkama koje će zaokupiti pažnju. Rozenkolisi su po tom pitanju posebno „ludi“ - sposobni su da pregrizu kablove, pokidaju lampione i naprave pravi haos. Jedna vlasnica je ispričala kako je njena rozela ulazila u plafonjeru i grickala sijalice - srećom bez posledica.

Važno je pustiti pticu da svakodnevno izlazi iz kaveza i leti. Mnogi vlasnici ostavljaju vrata kaveza stalno otvorena kako bi papagaj sam ulazio i izlazio. U početku, ptica može biti nepoverljiva i neće želeti da napusti kavez - nikako je ne treba silom vaditi jer će to izazvati dodatni stres. Umesto toga, postavite hranilicu sa spoljne strane vratanaca i sačekajte. Nakon nekoliko dana glad će prevagnuti i ptica će izaći. Problem može biti vraćanje u kavez, posebno ako se ptica popne na visoku garnišnu. Tada pomaže prinošenje kaveza ili mamac u vidu posudice sa hranom.

Papagaji i drugi kućni ljubimci

Neretko se u istom domaćinstvu nalaze i pas ili mačka. Iako deluje rizično, mnogi svedoče da se uz pravilan nadzor ljubimci mogu slagati. Neke mačke čak ulaze u kavez i dremaju dok papagaj sedi na ljuljašci iznad njih, a druge su toliko oprezne da ne smeju da priđu blizu. Ipak, postoje i tragični primeri, poput onog kada je tigrica uginula od tuge nakon što je porodica nabavila psa. Svaka promena u rutini može uticati na pticu, naročito ako je reč o jedinki koja je jako vezana za jednog člana. Zato, ukoliko planirate novog ljubimca, pratite reakcije i postepeno ih upoznajte.

Razmnožavanje i pol

Određivanje pola kod papagaja često nije jednostavno. Kod tigrica se može osloniti na boju iznad kljuna - ženke imaju svetlu oznaku, ali i beli ili žuti mužjaci takođe imaju svetlu, a ne plavu. Plavu boju imaju samo zelene ili plave jedinke. Ženke obično ne nose jaja ukoliko nisu sparene sa mužjakom, ali postoji izuzetak: nimfe mogu nositi jaja i bez mužjaka - postaju prave „koke“. U tom slučaju, jaja treba uzeti nakon što snese svih pet-šest, jer nisu oplođena. Mužjaci su uglavnom glasniji i skloniji pevanju.

Ako primetite da ženka pravi gnezdo od papira i skriva se u njemu, to je znak da se sprema da ponese jaje. Tada je potrebno obezbediti joj kućicu sa mrakom i mirom, ali i obratiti pažnju na ishranu - izbegavati previše hranljivu hranu koja podstiče nagon za polaganje jaja, jer to može iscrpeti pticu.

Svakodnevni život sa papagajem

Život sa papagajem znači stalnu interakciju. Oni su neizmerno vezani za svoje vlasnike i umeju da pokažu ljubomoru, radost i tugu. Jedan neverovatno inteligentan primer je afrički sivi papagaj (žako) koji sa trideset tri godine razgovara sa svojim vlasnikom kao sa bilo kojom osobom. Ove ptice zahtevaju mnogo pažnje i nisu za ljude koji su stalno odsutni. Postoji i podvrsta timneh koja je nešto manja i tamnija, a poznata je po stabilnijoj naravi i manjoj sklonosti ka čerupanju perja.

Ptice su podložne depresiji - primetno je kada papagaj počne stalno da spava, ne izlazi iz kaveza, prestane da peva i bude napufnan. Tada je potreban poseban trud: druženje, nove igračke, promena rasporeda u kavezu, muzika, pa čak i nabavka druge ptice (ako se pokaže da je usamljenost uzrok). Naravno, uvođenje novog ljubimca treba obaviti pažljivo, po mogućstvu u kavez sa unutrašnjom pregradom, kako bi se navikli jedno na drugo.

Zaključak

Papagaji su mnogo više od ukrasa - oni su pravi mali članovi porodice. Njihova inteligencija, sposobnost govora i maženja čine ih izuzetnim saputnicima, ali ne treba potceniti obaveze koje donose. Prašina od krila, razbacane semenke, perje tokom mitarenja i redovno čišćenje su svakodnevica. Ipak, trenuci kada vam papagaj sedne na rame, mazi vam se i priča - divota jedna - čine sav trud vrednim. Ako ste spremni na odricanja i posvećenost, vaš pernati prijatelj uzvratiće vam ljubavlju i privrženošću koja se ne zaboravlja.