Komšijski odnosi biljaka u bašti: vodič za zdrav rod i organsku zaštitu

Komšijski odnosi biljaka: kako bašta postaje zdrava zajednica

Bašta nije samo skup biljaka poređanih po redu. Ona je živa zajednica u kojoj svaka vrsta ostavlja trag na drugu, bilo kroz senku, koren, miris, vlagu ili vreme cvetanja. Zato iskusni baštovani često kažu da je komšijski odnosi biljaka jedan od najvažnijih delova planiranja, čak i onda kada se sve radi na malom prostoru, u dvorištu, u plasteniku ili na terasi. Kada se dobro razume združena sadnja, povrće može biti otpornije, ukusnije i rodnije, a potreba za agresivnim sredstvima znatno manja.

Ono što se u praksi najčešće pokazuje jeste da biljke jedne drugima mogu da pomognu na nekoliko načina. Neke svojim mirisom zbunjuju štetočine, neke privlače korisne insekte, neke popravljaju zemljište, a neke služe kao fizička zaštita od vetra ili prejakog sunca. U isto vreme, postoje biljke koje se međusobno ne podnose, takmiče se za hranu i vodu ili dele iste bolesti. Upravo zato je organska bašta najuspešnija kada se ne sadi nasumično, već sa jasnim rasporedom.

Ako tek počinjete, nemojte se plašiti da kombinujete. Mnoge dobre kombinacije otkrivene su upravo kroz iskustvo, posmatranjem i malim eksperimentima. Važno je da vodite računa o prostoru, suncu, vodi i zemljištu, a onda pažljivo birate susede za svoje povrće. U nastavku je vodič kroz najkorisnije odnose u bašti, sa posebnim osvrtom na povrće, začinsko bilje, cveće i prirodne načine zaštite.

Osnove združene sadnje: sunce, zemljište, voda i prostor

Pre nego što se posadi prva biljka, dobro je razumeti nekoliko osnovnih stvari. Svaka biljka ima svoje potrebe za svetlom, vlagom i hranljivim materijama. Neke vole puno sunca, neke polusenu, neke traže stalnu vlagu, a neke bolje uspevaju kada se zemljište između zalivanja prosuši. Kada se te potrebe preklope, biljke se lakše razvijaju. Kada se ne preklope, čak i najbolje seme može da podbaci.

Zemljište je temelj svake bašte. Najbolje je kada je bogato humusom, rastresito i dobro drenirano, ali i sposobno da zadrži vlagu. U praksi se to postiže kompostom, zrelim stajnjakom, malčem i redovnim plodoredom. Ako je zemljište teško, glinovito i sklono zadržavanju vode, korenje može da truli. Ako je peskovito, voda i hranljive materije brzo prolaze. Zato je dobro kombinovati organsku materiju sa redovnim oplemenjivanjem zemljišta.

Voda je sledeći ključan faktor. Mnoge biljke ne vole da im list bude stalno mokar, jer to pogoduje gljivičnim oboljenjima. Zato je najbolje zalivati u koren, a ne po listu, i to ujutru ili uveče. Zalivanje kap po kap je odlično rešenje za paradajz, papriku, krastavce i čeri paradajz u saksijama. Time se održava ravnomerna vlaga, a list ostaje suv. Kada se zaliva mlazom odozgo, posebno po vrućini, biljke mogu da dožive stres, a bolesti se lakše šire.

Prostor je takođe važan. Biljke koje se sade preblizu takmiče se za svetlost, hranu i vodu. Gust sklop može da bude koristan kod nekih kultura, ali kod većine povrća vodi do slabijeg roda i veće vlage oko korena. Zato je bolje ostaviti dovoljan razmak, čak i kada se radi o maloj bašti. Uz malo planiranja, isti prostor može da se iskoristi pametnije, na primer tako što se između glavnih kultura sade začini, cveće ili biljke koje odbijaju štetočine.

Paradajz, bosiljak, kadifica i neven: proverena kombinacija

Jedna od najpoznatijih i najkorisnijih kombinacija u bašti jeste paradajz i bosiljak. Bosiljak svojim mirisom može da odbije lisne vaši i druge sitne insekte, a istovremeno se smatra da povoljno utiče na ukus paradajza. Mnogi baštovani tvrde da paradajz uz bosiljak ima puniji, aromatičniji plod. Osim toga, bosiljak privlači pčele i druge oprašivače, što je korisno za celu baštu.

Uz paradajz se često sadi i kadifica. Kadifica je poznata po tome što svojim korenom luči materije koje mogu da deluju na nematode i neke štetne gljivice. Na taj način ona vrši svojevrsnu biološku dezinfekciju zemljišta. Nije slučajno što se kod starijih baštovana kadifica mogla naći gotovo svuda po bašti. Neko je poseje planirano uz paradajz, neko je baca po celoj bašti pa gde nikne, nikne. U svakom slučaju, kadifica je jedna od najkorisnijih biljaka za prirodnu zaštitu povrća.

Neven je još jedan dragocen pratilac. On ne samo da lepo izgleda, već i privlači korisne insekte, a svojim mirisom može da odbije neke štetočine. Neven se često sadi uz paradajz, kupus, krastavce i druge kulture. Kao i kadifica, i neven može da poboljša stanje zemljišta i smanji pojavu nekih bolesti. Zato je dobra ideja da se neven i kadifica nađu na više mesta u bašti, čak i kada nisu u glavnom redu.

Važno je napomenuti da ove biljke ne deluju magično preko noći. One su deo sistema. Ako se koriste zajedno sa plodoredom, kvalitetnim zemljištem, razumnim zalivanjem i redovnim obilaskom bašte, efekat je najbolji. Komšijski odnosi biljaka nisu zamena za negu, već način da se negа usmeri pametnije i sa manje hemije.

Začinsko bilje i cveće kao prirodni repelenti i mamci za oprašivače

Začinsko bilje i cveće u bašti nemaju samo ukrasnu ulogu. Oni su često prva linija odbrane od štetočina i istovremeno mamac za pčele, leptire i druge oprašivače. Kada u bašti ima raznovrsnog cveća, oprašivanje je bolje, a samim tim i rod. Osim toga, mirisi nekih biljaka mogu da zbune insekte koji traže glavne kulture.

Na primer, luk i beli luk svojim mirisom mogu da odbiju mušice, crve i neke druge štetočine. Zato se često sade uz šargarepu, cveklu, salatu ili kupus. Mirođija, majčina dušica, žalfija, metvica, nana, lavanda i čubar takođe mogu da pomognu. Neke od njih odbijaju lisne vaši, neke mrave, a neke leptira kupusara. Bosiljak je već pomenut, ali vredi ga ponoviti: on je jedan od najkorisnijih začina u bašti.

Cveće poput kadifice i nevena posebno je korisno. Kadifica može da privuče korisne insekte i istovremeno odbije neke štetočine. Neven je dobar i protiv nematoda, a njegov koren može da deluje na zemljište. Postoji i mišljenje da neven pomaže u zaštiti paradajza od nekih gljivičnih oboljenja. Iako se rezultati razlikuju od bašte do bašte, jedno je sigurno: raznovrsnost je uvek bolja od monokulture.

Kada se sadi začinsko bilje, treba voditi računa da ono ne postane previše agresivno. Nana i metvica se brzo šire, pa ih je bolje držati u saksijama ili ograničenom prostoru. Lavanda voli sunce i dobru drenažu. Mirođija se lako samoseje. Bosiljak traži toplinu i ne podnosi hladnoću. Ako se ove biljke posade na odgovarajuća mesta, one mogu da budu pravi mali čuvari bašte.

Luk, šargarepa, praziluk: gde pomaže, a gde šteti

Jedna od najstarijih preporuka u baštovanstvu jeste sadnja luka i šargarepe zajedno. Šargarepa svojim mirisom i korenskim izlučevinama može da odbije lukovu muvu, dok luk može da odbije šargarepinu muvu. Ova kombinacija je korisna jer dve kulture jedna drugu štite, a istovremeno ne zauzimaju isti sloj zemljišta na isti način. Zato se često sade u smenama ili u susednim redovima.

Međutim, iskustva iz prakse pokazuju da ovo nije univerzalno rešenje. Ponekad crvi ipak napadnu luk, posebno ako je seme bilo zaraženo ili ako su vremenski uslovi pogodovali štetočinama. Neki baštovani su primetili da praziluk i luk ne treba saditi jedan uz drugi, jer se ne podnose najbolje. Praziluk je dvogodišnja biljka, prvo se poseje, pa se mladice presađuju. Ako se luk i praziluk sade preblizu, može doći do mešanja štetočina i slabijeg razvoja.

Kao pomoć protiv crva u luku često se koristi pepeo protiv crva. Pepeo od drveta, ne od uglja, može da se pospe oko biljaka ili da se razmuti u vodi pa da se njime zalije. Neki baštovani tvrde da pepeo pomaže i protiv puževa, jer im se lepi za stopalo i otežava kretanje. Važno je da pepeo bude čist, bez ostataka plastike, lakova ili drugih materija. Ako nema dovoljno pepela, mogu se koristiti i drugi prirodni preparati, o kojima će biti reči kasnije.

Kopriva je još jedan saveznik. Čaj od koprive može da se koristi za zalivanje jednom nedeljno, jer jača biljke i može da odbije neke štetočine. Neki baštovani potapaju seme luka u rastvor pre sadnje, ali to treba raditi pažljivo. Ako se koristi bilo kakvo sredstvo, bolje je birati ono koje ne ostavlja štetne ostatke i koje je dozvoljeno u organskoj proizvodnji. U svakom slučaju, zdravlje zemljišta i kvalitet semena često su važniji od same kombinacije biljaka.

Pepeo protiv crva i puževa: narodna metoda sa merom

Pepeo je jedan od najstarijih pomoćnika u bašti. Koristi se za đubrenje, za smanjenje kiselosti zemljišta i kao barijera protiv puževa. Kada se pospe u tanak sloj oko biljaka, može da oteža kretanje puževima i nekim drugim sitnim štetočinama. Međutim, treba biti umeren. Previše pepela može da promeni sastav zemljišta, pa ga treba koristiti povremeno i u razumnim količinama.

Kod luka, pepeo se često koristi protiv crva. Neki ga posipaju u redove pre sadnje, neki oko biljaka tokom rasta, a neki prave rastvor pa zalivaju. Iskustva su različita, ali mnogi tvrde da pomaže, posebno ako se kombinuje sa koprivom i dobrim plodoredom. Važno je da se luk ne sadi na isto mesto svake godine, jer se štetočine i bolesti tu nakupljaju.

Protiv puževa se koristi i pivo. Plitke posude sa pivom mogu da privuku puževe, koji uđu u tečnost i u njoj se zadrže. Ova metoda je bezbedna za korisne insekte i ne zagađuje zemljište. Za veće puževe, koji mogu da izađu iz plitke posude, koriste se dublje zamke ili se postavljaju barijere od bakarne žice. Bakar u kontaktu sa sluzi stvara slabu reakciju koja odbija puževe.

Kada se koristi pepeo, treba imati na umu da kiša može da ga sperse. Zato ga treba ponovo posuti posle jače kiše. Takođe, pepeo ne treba koristiti na biljkama koje vole kiselo zemljište, jer može da im promeni uslove. Kao i sve u bašti, i ova metoda je najbolja kada se koristi sa merom i u kombinaciji sa drugim dobrim praksama.

Krompir, paradajz i plodored: šta ne saditi zajedno

Krompir i paradajz su često na istom spisku omiljenih kultura, ali nisu dobri susedi. Obe biljke pripadaju istoj porodici i dele neke bolesti, pre svega plamenjaču. Ako se sade blizu, bolest se lakše širi sa jedne na drugu. Zato se preporučuje da se ne sade jedan uz drugi, niti da se sade na isto mesto jedna posle druge.

Postoji i zanimljiva ideja sadnje krompira i paradajza na istoj biljci, gde se dole razvija krompir, a gore paradajz. Iako zvuči primamljivo, ovo je zahtevno i nije preporuka za početnike. Obe kulture imaju slične potrebe, ali i slične neprijatelje. Zato je bolje držati ih odvojeno i voditi računa o plodoredu. Krompir je bolje saditi na mestu gde prethodne godine nisu bili ni krompir ni paradajz.

Krompir se u jesen sadi uglavnom u plasteniku ili stakleniku, kako bi se dobio raniji rod. Na otvorenom, jesenja sadnja nema smisla ako zemljište neće biti dovoljno toplo. Ako krompir ostane u zemlji preko zime, u proleće može da nikne, ali retko daje dobar rod. Zato je za ozbiljnu proizvodnju bolje sačekati proleće i saditi kada se zemljište zagreje.

Plodored je jedan od najboljih načina da se izbegnu bolesti i štetočine. Ne treba saditi istu vrstu na isto mesto svake godine. Smenjivanje kultura može značajno da smanji probleme. Na primer, posle graška ili pasulja zemljište ostaje bogato azotom, pa je dobro mesto za kupusnjače ili salatu. Posle krompira je bolje saditi nešto što nije iz iste porodice, kao što su mahunarke ili žitarice.

Rasad, direktna setva i čeri paradajz u saksiji

Jedno od najčešćih pitanja početnika jeste šta se sadи kao rasad, a šta direktno u zemlju. Paradajz, paprika, celer, kupus, karfiol, brokoli, kelj i patlidžan najbolje je početi kao rasad. Tako se biljke jačaju pre nego što se presade na stalno mesto. Šargarepa, peršun, paštrnjak, rotkvica, cvekla, grašak, boranija, kukuruz, tikvice i bundeve najčešće se seju direktno u zemlju.

Rasad se može praviti u plastičnim čašama, kontejnerima ili posebnim posudama. Važno je da posude imaju rupe na dnu, da zemlja ne bude previše mokra i da biljke imaju dovoljno svetla. Kada se pojave prvi listovi, rasad treba prorediti ili pikirati u veće posude. Previše biljaka u jednoj čaši takmiči se za svetlost i hranu, pa stabljike ostaju slabe.

Čeri paradajz u saksiji je odličan izbor za terasu, balkon ili manje dvorište. On voli humusnu zemlju, dosta sunca i redovno zalivanje, ali ne podnosi da mu koren stoji u vodi. Saksija treba da bude duboka najmanje 30 do 50 cm, u zavisnosti od sorte. Ako je sorta niska i grmolika, može i manja posuda. Ako je visoka, potreban je potporanj ili mreža za penjanje.

Čeri paradajz treba vezivati jer plodovi mogu da budu teški. Zaperke treba uklanjati, posebno kod visokih sorti, kako bi biljka snagu usmerila u plodove. Zalivanje kap po kap je najbolje. Može se napraviti i jednostavan sistem od plastične flaše sa rupicama. Čaj od koprive može se koristiti kao prihrana jednom nedeljno. Kada biljka poraste, vrh može da se zakine ili zavrne kako bi se zaustavio rast u visinu i podstaklo dozrevanje plodova.

Zaštita od mraza, leda i hladnog proleća

Prolećni mrazevi mogu u nekoliko sati da unište trud cele sezone. Zato je zaštita od hladnoće izuzetno važna. Mlade biljke, rasad i tek izniklo povrće najosetljiviji su na niske temperature. Ako se najavljuje mraz, biljke se mogu prekriti najlonom, agrilom, kartonom ili slamom. U plasteniku se mogu koristiti dodatne folije, a u manjim plastenicima pomaže i postavljanje sveća ili posuda sa toplom vodom.

Dim je još jedna stara metoda. Paljenje vlažne piljevine, slame ili suvog lišća stvara omotač dima koji može da ublaži efekat mraza. Ova metoda zahteva nadzor i ne sme se izvoditi u naseljenom mestu bez mere opreza. Bolje je koristiti manje rizične načine, kao što su pokrivanje i zagrevanje plastenika.

Jagode su posebno osetljive na mraz kada su u cvetu. Mogu se prekriti najlonom ili agrilom, ali treba paziti da se biljke ne pregreju danju. Ako jagode puste lepe lozice i ožile se, dobićete više mladih biljaka, ali te mlade biljke treba zaštititi od hladnoće. Voćke koje procvetaju rano takođe mogu da stradaju. Zato je bolje birati sorte koje kasnije cvetaju, ako je podneblje sklono poznim mrazevima.

Kasna sadnja može da bude prednost. Ako se povrće sadi krajem aprila ili početkom maja, rizik od mraza je manji. Naravno, to zavisi od klime. U planinskim krajevima sezona počinje kasnije, pa treba pratiti lokalne uslove. Biljke koje su iznikle pre hladnog talasa mogu se zaštititi pokrivanjem, malčiranjem i zalivanjem toplom vodom ujutru, ako je moguće.

Štetočine u bašti: smrdibube, vaši, zlatice, puževi i rovci

Štetočine su čest problem, ali ih ne treba rešavati isključivo hemijom. Smrdibube mogu da napadnu paradajz, papriku, krastavce, boraniju i druge kulture. One sisaju sokove i mogu da unakaze plodove. Od njih pomažu mirisi belog luka, mente i nane. Rastvor od ljute paprike može da se koristi kao prskanje, ali ga treba ponavljati jer ga kiša ispira.

Lisne vaši su sitne, ali mogu da budu veoma štetne. Često se skupljaju na mladim listovima i vrhovima biljaka. Protiv njih pomaže rastvor sode bikarbone, čaj od koprive, pepeo od cigareta i rastvor belog luka. Važno je prskati i donju stranu listova, gde se vaši najčešće skrivaju. Ako se pojave mravi, i njih treba suzbijati, jer štite vaši od predatora.

Krompirova zlatica je ozbiljan problem za krompir i paradajz. Ručno skupljanje je često najbolja metoda za male bašte. Može se koristiti i rastvor koprive, ali on više deluje kao repelent nego kao potpuno rešenje. Plodored, duboko jesenje oranje i uklanjanje ostataka biljaka mogu da smanje broj zlatice. U nekim slučajevima pomaže i sadnja biljaka koje odbijaju zlaticu, kao što su ren, neven i kadifica.

Puževi golaći noću izlaze i mogu da pojedu mlade biljke, salatu, kupus, ruže i tikvice. Pivo u plitkim posudama, pepeo oko biljaka, bakarna žica i ručno sakupljanje mogu da pomognu. Za veće površine koriste se i posebne zamke, ali treba izbegavati otrovne mamce ako u bašti ima dece, kućnih ljubimaca ili korisnih životinja.

Rovci su još jedan neprijatan gost. Oni prave tunele i mogu da oštete korenje. Protiv njih se koristi duboko oranje, postavljanje plitkih posuda sa vodom u međuredove i sadnja biljaka koje ih odbijaju, poput mlečike. Nije uvek moguće rešiti se rovaca u potpunosti, ali kombinacija metoda može da smanji štetu.

Prirodni preparati: kopriva, ljuta paprika, soda bikarbona, beli luk i menta

Prirodni preparati su korisni jer su često dostupni, jeftini i manje rizični za okolinu. Jedan od najpoznatijih je kopriva. Od koprive se pravi čaj za zalivanje i prskanje. Može se koristiti sveža ili suva kopriva, potopljena u vodu. Kada odstoji dan ili dva, dobija se rastvor koji jača biljke i može da odbije neke štetočine. Za zalivanje se koristi razblažen, a za prskanje može i malo jači, ali treba paziti da ne ošteti mlade listove.

Ljuta paprika je još jedan efikasan preparat. Sitno naseckana ljuta paprička prelije se vodom i ostavi da odstoji. Zatim se razblaži i koristi za prskanje protiv vaši, gusenica i drugih sitnih štetočina. Soda bikarbona se koristi protiv gljivičnih oboljenja i nekih štetočina. Obično se razblaži u vodi, ali treba izbegavati preterane koncentracije jer može da ošteti listove.

Beli luk i menta imaju jake mirise koje mnoge štetočine ne podnose. Rastvor belog luka može da se koristi za prskanje, a menta i nana mogu da se sade između osetljivih kultura. Bosiljak je takođe koristan, posebno uz paradajz. Kadifica i neven deluju na zemljište i odbijaju nematode. Kombinacija ovih biljaka i preparata može da smanji potrebu za agresivnim sredstvima.

Važno je da se prirodni preparati koriste odgovorno. Ne treba ih mešati nasumično, niti prskati po najvećoj vrućini. Najbolje je prskati ujutru ili uveče, kada sunce nije jako. Takođe, treba imati na umu da i prirodna sredstva mogu da naškode korisnim insektima ako se koriste preterano. Cilj nije uništiti sve, već uspostaviti ravnotežu.

Zemljište, kompost i malč

Plodno zemljište je osnova zdrave bašte. Kompost je jedan od najboljih načina da se zemljište obogati organskom materijom. U kompost mogu da idu ostaci voća i povrća, kora jajeta, talog kafe, pokošena trava bez semena, suvo lišće i sitne grančice. Ne treba stavljati meso, mlečne proizvode, obolele biljke ni korov sa zrelim semenom.

Malč je još jedan koristan sloj. Slama, seno, pokošena trava, seckana kukuruzovina ili karton mogu da se postave oko biljaka. Malč zadržava vlagu, smanjuje rast korova i štiti koren od prevelikih temperaturnih razlika. Kada se malč razloži, postaje hrana za zemljišne organizme. Ovo je posebno korisno u sušnim periodima, kada je zalivanje ograničeno.

Đubrenje treba prilagoditi biljkama. Paradajz, paprika i krastavci vole hranljivo zemljište, ali ne podnose svež stajnjak. Bolje je koristiti zreo stajnjak ili kompost. Kupusnjače vole azot, pa im prija sadnja posle mahunarki. Korenasto povrće ne voli previše azota, jer tada razvija list umesto korena. Zato je važno znati šta se gaji i čemu teži.

Zemljište treba povremeno ostaviti da se odmori. Zelena đubriva, kao što su grahorica, lupina ili detelina, mogu da poboljšaju strukturu i obogate zemljište azotom. Kada se pokose i zaoru, ostaju u zemljištu kao organska materija. Ovo je odličan način da se izbegne iscrpljivanje zemljišta u malim baštama.

Baštenski dnevnik i planiranje plodoreda

Jedna od najkorisnijih navika u baštovanstvu jeste vođenje dnevnika. U njega se upisuje šta je gde posađeno, kada je niklo, kada je cvetalo, kada je brano i kakvi su bili rezultati. Vremenom se stvara sopstvena baza znanja koja vredi više od bilo kog opšteg saveta. Ono što uspeva u jednoj bašti ne mora da uspeva u drugoj, jer klima, zemljište i mikroklima igraju veliku ulogu.

Plodored se lakše planira kada se nacrta skica bašte. Na papiru se označe leje, redovi i kulture. Zatim se planira šta će se gde saditi sledeće sezone. Pravilo je da se srodne biljke ne vraćaju na isto mesto nekoliko godina. To smanjuje rizik od bolesti i štetočina koje prezimljavaju u zemljištu. Takođe, dobro je smenjivati biljke koje troše mnogo hranljivih materija sa onima koje ih vraćaju.

U dnevnik se mogu upisivati i vremenske prilike. Ako se zabeleži kada su bili mrazevi, kiše ili suše, lakše je razumeti zašto je neka kultura podbacila ili uspela. Ove beleške pomažu da se sledeće godine donesu bolje odluke. Na primer, ako je paradajz stradao od plamenjače posle kišnog perioda, sledeće godine se može planirati zaštita ili promena mesta sadnje.

Baštenski dnevnik ne mora da bude komplikovan. Dovoljna je jedna sveska ili tabela u koju se brzo upišu osnovni podaci. Vremenom će se pokazati kao nezamenljiv alat za svakog ko ozbiljnije pristupa bašti, bilo da gaji povrće za porodicu ili samo za sopstveno zadovoljstvo.

Zaključak: bašta kao zajednica

Uspešna bašta nije samo rezultat vrednog rada, već i pažljivog posmatranja. Komšijski odnosi biljaka, združena sadnja, plodored, kvalitetno zemljište i prirodna zaštita čine sistem u kome svaki deo ima svoju ulogu. Kada se paradajz posadi uz bosiljak, kadificu i neven, kada se luk i šargarepa smenjuju, kada se pepeo koristi umereno i kada se štetočine rešavaju bez panike, bašta postaje otpornija i zdravija.

Nema univerzalnog recepta koji važi za svaku baštu. Zato je najbolje kombinovati znanje iz iskustva sa pažljivim posmatranjem sopstvenog prostora. Ono što danas izgleda kao mali eksperiment, sledeće godine može da postane proverena metoda. Važno je da se počne, da se greške prihvate kao deo učenja i da se svake sezone zna malo više.

Na kraju, bašta je ogledalo strpljenja. Neke biljke će uspeti odmah, neke će zahtevati više pokušaja. Ali kada se jednom uspostavi ravnoteža, rod postaje bogatiji, ukus povrća bolji, a posao u bašti lakši. Upravo u tome i jeste lepota organske bašte: ona ne traži savršenstvo, već saradnju. Kada biljke postanu dobri susedi, i čovek koji ih gaji ima više razloga za zadovoljstvo.